Beskraj - Goran Matić

Beskraj

Ja sam onaj čija su utočišta postala niti
Meni treba san
Nisam znao da predjem put ne bacajući svoje kosti
Kao mrve hleba po kojima bih se vratio
Al neka beskraj tu tek počinje

Vreme uvek sazreva žuto
Niko se više ne bavi svojim zanatom
Samo skitnice umiru lutajući svojom gladju
Ja sam dao dva rebra da vidim šta će od tebe ispasti
Golubovi raznose moje pleme kao da je šaka žita
Ma neka, beskraj tek tu počinje

Pašćemo na tlo kao zrele višnje
Pucaćemo pod djonovima onih koji ne znaju kuda idu
Psovaće nas da ne bi gledali sebe
Al neka beskraj tek tu počinje

Ti žvaćeš suviše brzo kao ogladnelo dete
Pod tvojim očnjacima nestaju moje godine
Govorim da iza nekih daljina rastojanja gube smisao
Za predele u nama mape su tek donekle nacrtane
Jahao sam toliko daleko da su reči počele da liče na rzanje konja
Al neka beskraj tu tek počinje

Onda rasečem dlan i dam ti da popiješ krv
Nije lepo da si žedna dok vodiš ljubav

Goran Matić