Blag mi budi gospode - Nena Miljanović

Blag mi budi gospode

Kad me u nebo i nepovrat vineš
Gospode
Smiluj se očima mojim pesničkim
I zakloni za guste oblake plavu dolinu suza
Iz hladnih i praznih visina
Nek mi se ne otima pogled
(i duša nek mi se ne otima smirenju)
Iznad polja zelenih i voda plavetnih
Nek mi se sunca zlatni zrak
I mesečine bele srebrni prah
Ne takne patnje podsećanjem
Na sveti i svetli život
U jutra (koja mi više neće svanuti)
Kad svetlost krilima raznose raspevane laste
I rasipaju novu nadu po novom danu
Ili kad vlažan od rose mesečev zrak
Kapatke biserne prospe po bujnim travama
I po gresima tajnih ljubavnika

Blag mi duši budi
Ako te ima Gospode
Kad umrem
Pomozi mi (ne)verujućoj
Hram prirode da zaboravim
I molitve ljubavi u mojim napisanim pesmama
I kletve u nenapisanim
Ukleta
Da u kapi kiše vidim sve vode sveta
I u peska zrncetu strašnu lepotu pustinje
I da verujem u ljubav
I kad je samo slovo mojih pesama
Prokleću Te
Ne što sam umrla
Već što sam živela
I bio mi
A nisam mu bila …

…Učini da Ti ga zaboravim.

Nena Miljanović