Brijanje zmije po gradu Torontu – Nebojša Jevrić

Brijanje zmije po gradu Torontu

Umesto honorara čim sam stigao u Kanadu tražio sam da mi kupe bure.

“Ja sam mislio da si ti prestao da piješ!”- rekao mi je Ranko Radović, pesnik  čudesnih soneta iz kojih često kradem zapretane reči koje Ranko otkriva u starodrevnim knjigama I savitcima.

“Nikakav problem, moj sin ima biznis sa vinom”-  pokušao je da pomogne Djuro Lubarda slikar, kojem je stric bio veliki majstor Petar Lubarda.

“Da smo znali da još piješ ne bi te ni zvali”  kažu Živko Cerović i moj domaćin autor “Beogradskih priča” Vojo Mačar.

“Aman ljudi nisam rekao bure vina hoću prazno bure. Želim da se u buretu spustim niz Nijagarine vodopade. Samo mi još to fali za biografiju.” - kažem ja

Da nisam stigao u Kanadu ne bih ni znao koliko sam slavan pisac.

U Vaterlou, na književnoj večeri u slavu Pet stotina godina od prve štampane ćirilične knjige u Republici Srpskoj, 180 ljudi. Slušaju stihove Vinke Šarenac, slušaju moje priče, slušaju devojku koja peva operske arije, slušaju mladu violinistkinju.

Sutradan u kafani, kakvih u Beogradu više nema, Kod Draga Šubare pozdravljam se sa svima. Svi su me negde u ratu sreli. Svi po neku priču o meni znaju. U kafanu ulazi Glavonja. Pozdravlja se sa društvom i izlazi.

Pitam šta je sa njim.

Pusti ga, kažu, tipična kanadska priča. Napravio je velike pare. Kupio hotel na Floridi. A onda se oženio Ruskinjom, po zanimanju striptizetom pa i eskort-damom. Odlučio je, kad je shvatio šta je uradio, da se razvede. Da bi sačuvao imovinu prepisao je hotel na brata. Brat je posle nedelju dana prodao hotel i zapalio sa parama za Evropu. Ruskinja uzela ostalo. Sad je opet na nuli. Nema pas za šta da ga ujede.

Brije zmije po Torontu.

Sedimo u Šubarinoj kafani Darko, Ote  i ja.

Pričamo o Ilijašu. Ko se još seća Ilijaša. Hiljadu ljudi je poginulo iz Ilijaša.

Ilijaš je pripao Federaciji.

Ote je bio u prvom tenku koji se zapalio na Žepi. Uspio je da preživi.

Posle je ratovao .

Poginuli su mu dva brata i otac.

Neki dan je otišao da sredi papire za kredit.

Za šalterom je bila Suada.

Zabrađena maramom.

Počeli su priču.

Ima četvoro dece.

Dvoje sa prvim dvoje sa drugim mužem.

Prvi muž joj je poginuo na Žuči.

Brdo Žuč je dvadeset puta prelazilo iz ruke u ruke.

Ubio ga je tenk, kaže.

- „Kada je to bilo?“

- „U jesen devedeset treće.“

Posle su pili kafu.

Pravu, bosansku.

Ote je u jesen devedeset treće bio u jedinom tenku koji je gađao Žuč.

  U “Grupnoj terapiji” kako se kafana Draga Šubare zove, redovno se održavaju književne večeri.

Kad  Gaja pravi  književno veče svi koji kupe knjigu dobiju i pljeskavicu.

Kad je bila promocija druge Gajine knjige kupci su uz knjigu dobili i deset ćevapa sa lukom.

U najneobičnijem književnom salonu u Garaži, u prizemlju zgrade čiji je Gaja menadžer, sto sa dvanaeset stolica.

Gaja priča:

- Posle par meseci svratim u “Grupnu terapiju” i vidim dvojicu kako diskutuju o mojim knjigama.

- “Ma meni je ona sa pljeskavicom bila prvoklasna”- kaže jedan.

- “Nemas ti pojma ona sa ćevapima je bila duplo bolja”- kaže drugi.

A na pomolu je i treća sa burekom za Sarajlije.

Predlažem pobratimsto između beogradske “Lude kuće” i “Grupne terapije”. Da sa vremena na vreme razmene goste i slušaoce.

A u “Grupnoj terapiji” za moj dolazak ispekli prase.

     Momo Kapor je jednom napisao da je Toronto najdosadniji grad na svetu.

Prevario se stari majstor. Ili ga nikad  u književni salon Garaža nisu vodili.

Tu ispod grada kao prvi hrišćani skupljaju se serpski pesnici.

      Na trpezi su maslinke, oladjeno pivo, pršut, sir i priče koja se jedna na drugu nadovezuju. Zapališ li cigaru izgubiš banku. Kao nekad, kao nekad u „Lipi”,  „Šumatovcu”ili „ Grmeču”. Ostalo nas je za pod jednu šljivu.

Od klinastog pisma  i ćirilice, noćnih klubova, do Žarka I njegovih priča o boksu, ljudima, piscima. I naravno Kubankama koje nisu za svačije uši.

Srpska Nacionalna akademija u Torontu ne bi opstala da nije mecenstva Žarka Brestovca. Stigao je davno i napravio mnogo para ali dolazi kod Gaje u Garažu.

Gaja je pesnik o kojem se šire legende po Torontu.

Propala mu je knjiga o srećnoj ljubavi, u rukopisu.

Knjiga pesama o srećnoj ljubavi.

Stihove je ispisivao po zidovima sobe.

Flomasterom.

Kad su se posvadjali ona pozove molera i on prekreči stan.

Tako je propala prva  knjiga pesama o srećnoj ljubavi u srpskoj literaturi.

Nebojša Jevrić