Dan kada je prokuvala kiša – Goran Matić

Dan kada je prokuvala kiša

Oprosti što sam zalutao u tebe
Stružući kamenom ljubav sa pete
Sa tog mesta gde sam najslabiji

Ponekada ljudi rastu kao trska kraj reke
Samo da bi šuštali na vetru
Ponekada zabijem nokte u sopstveno srce
I pogledam šta pod njima ostane
Komad februara
Kašičica kiše
(Zašto ljudi zaboravljaju kako se priziva kiša)
Komad mahovine sa severne strane drveta
Koje raste tamo gde strane sveta nisu bitne
Galebovi koji ništa i ne slute

Ja sam samo bumerang zalutao u vremenu
Sa koga nestaju otisci ruke koja ga je zavitlala.

Goran Matić

Pročitajte još

Lim - Miloš Miloradov Šćepanović

"Igre duše u tišini" - nova knjiga Natalije Tanje Novaković

Klesanje samoće - Labud N. Lončar

U duši skrivene slike - Anđelko Zablaćanski

Predstavljamo - Marina Mijakovska