Duh tvog sunca - Ana Došen

Duh tvog sunca 

Ja bila bih svetlost tvoje tamne strane

jer u meni goriš

kao radost,

kao bol!

Za tebe bih donela

mirise iz njedara

usijanih pahulja

s vrha planina,

iz srca dolina...

Misterija Sunaca leži

u neprolaznoj lepoti

i kada su ranjena

iglicama mraza,

brzim menama!

Da mi je život pahulje

ja bih ti dokazala

makar na tren

šta je sklad i

postojanje...

....zbog tebe, moje sve,

i onda kad nebo izbriše

mlečno bele putanje

od galaksije do bestragije...

ja biću tu

jer ne plašim se da volim

te tvoje ruke pesnika

isposnika i ratnika!

Isti smo i ako to

ne priznajemo...;

obriši suze u mojoj kosi

zgrej se u grudima mojim

kao na ognjištu

detinjstva svog,

ostani slobodno...!

Izlivam svo zlato stečeno

i urođeno u tvoje posude

da kao večna reka

nepresušno tečem

tvojim životom...!

Da nikada ne osetiš žeđ

ja bila bih izvor i sjaj

u prvoj rosi otvaranja

latica prvih cvetova,

u zeleni osvit proleća...

Ana Došen