Eh, moja ti - Ivana Lupšić

Eh, moja ti

Eh, moja ti. Pričam ti kao žena ženi.

Ja sam ti oduvijek sa tugom u rodu. Jedna od onih što ne umiju srcu reći Da, a razumu daju prednost. Smatrajući da je bolje tako. Desi se izuzetak, zajebeš se, pustiš nekoga u život i zažališ zbog toga. Ko zna zašto, svi kojima sam dala šansu i priliku otišli su, i kao vrate mi slobodu tek kada mi srce zarobe.

Tako to ide, noćima ne spavaš, proklinješ život, kuneš dan, a onda ti postane svejedno. Promijeniš se do te mjere, da više ni samu sebe ne prepožnaješ. Postaneš hladna,  ali ne i loš čovek. Samo jednostavno budeš obazriva i srećna što nosiš titulu: "Čelična Lejdi."

Odbolovala sam i oplakala  sve što se odbolovati i oplakati može. Krišom, sama i s nogu.

I dok mi uz kafu prepričavaš kako je otišao bez ikakve najave, uz to trudeći se da mi pojasniš što bolje... jer, ja ne znam za to. Razumijem te bolje nego ti sama sebe... Ako ništa ne znam, znam kako je kad neko ode bez najave… apsolvirala sam to. Nadovezujem se i govorim ti da je bila situacija da je zaboravio da imamo sastanak, i otišao u kafanu, a mene ostavio da ga čekam... vilica ti je do poda. Od šoka. Kako se to meni desilo… pobogu!? Dešavalo se, sada nemam tih problema. Ko hoće - hoće, ko neće, široko mu polje. Parola kojom se vodim baš dugo. 

Ne pamtim datume, likove, puteve koji nikud ne vode. S razlogom. Ne živim od sećanja. 

Udahneš odluku, izdahneš slobodu. Izbrišeš kao da nikada nije postojao. Istina, ljudi nisu sitna slova na papiru, pa da se izbrišu glumicom... ali vremenom se izbrišu. 

Pričam ti kao žena ženi. 

Biti sama nije sramota. Biti sa svakim, već jeste. Meni je trebao, treba neko ko će da me podnese. 

Moju tanku kafu, presladak kolač. Moja promenljiva raspoloženja. Moju tajnu suzu. 

Mene previše glasnu i mene bez ijedne riječi. Mene sa čupavom kosom, bez šminke. 

Mene sa crvenim ružem, maramama, i neobičnim kreacijama. Mene kao da sam krenula na crveni tepih i mene kao da sam krenula da perem tepihe. Jednostavna sam ja, ako umiješ sa mnom. 

 Ne trudim se, ako vidim da tu nema ništa. Uzalud je uzalud. Ne pati. Bilo šta je bilo, nastavljaš dalje. Biće jednom ono čemu težiš. Ne pametujem ja, ne misli to.

Samo ti pričam iz iskustva kao žena ženi. 

Imala sam i ja osjećaj, ali sam ih pokopala. Do nekog boljeg vremena, do nekog ko će biti dostojan da otkopam te svoje osjećaj i usmjetim ih ka njemu. Nada još nije umrla!

Ivana Lupšić