Etna - Goran Matić

Etna

Zovem se Etna
Po imenu nekog uspavanog vulkana
Ja hodam sa utvarama
Njihove su smrti uredne
Kao vozni redovi,matematičke formule
Ne trljaj mi oči sapunom
Ja suze čuvam duboko u sebi
Za veliku bujicu koja će te odneti
Moje su reči jastuče za igle
Moje su reči vudu pajaci
Moji su promašaji stvarni
Pusta ostrva u okeanu etra
Protoplazma usana dok te ljubim
Velika nesanica za porcelanske lutke

Ja pomeram dna
Ja imam otelotvorene hridi sna
Sakupi svoja jedra u šaku
Kao gomilu grubog platna
Zubima pridrži kormilo
Ja sam savršena oluja
Zbrisaću srž iz tvojih kostiju
Postaćeš glinena ptica
Tvoja će se krv okameniti
Na površini žrtvenika

Budiš me na mestima
Gde odavno nema jutra
U strofama odevenim
U plemenito krzno hermelina
Otvaraš kutiju gde su me zatvorili
Sa penzionisanim čarobnjacima
Prevrćeš zemlju punu otrova
Oči su ti pune besmislenog posla
Tu na giljotini ispod opuštenog sečiva
Koje će ti preseći kičmu
Kao jecaj famu o večnosti
U trošnoj kući lutaka

Tvoje su ruke šuplje kao reč utehe
Daću ti svoje dlanove od magle
I reći,Povedi me
U čudnoj igri stvarnosti i mita
Najlakše je ubiti te
Tamo gde te nema
Tvoju ću smrt prežaliti u kaledioskopu
Medju perlama od stakla....

Goran Matić