Gde je taj vozač? - Damjan Pejović

Gde je taj vozač?

            Kada se u Beogradu pojavio privatni gradski prevoz, ne ulice je izašao autobos na sprat kabriolet, onaj crveni iz Londona. Jednog dana dok je Sunce bezobzirno peklo na gornjem spratu pitala se starica:

-          Gde je taj vozač?- zabrinuto prozboti uboga bakutica kukastog nosa.

-          Izašao je napolje. Da se ispiša, znate.- reče je neki nalickani mangupčić u uskim pantalonama koji je sedeo pored jednog kosmatog.

-          Pa ko vozi onda!?! Ko vozi!!?! Aaaaaaa…! Svi ćemo izginuti!!!

Uboga starica je ustala i onako povijena gledala unezvereno, vozača nije bilo, autobus je išao a svi su sedeli kao da su autonomna vozila davno postala realnost realnost. Putnici su ćutke gledali svoja posla, i ako ih uglavnom nisu imali.

-         Svi ćemo izginutiiiii!!!! - kreštala je starica dok je izvodila dvostruki salto preskačući šipke autobusa, dočekavši se na noge i odskočivši od krova stojadina koji je obilazio autobus završivši na šoferšajbni šlepera koji je velikom brzinom dolazio u susret. Smežurana vreća slomljenih kostiju otkotrljala se preko krova crvenog juga 45 koji se trudio da preživi još jednu gužvu pa se zaustavila kod bankine.

Na vetrobranskom staklu ostala je poveća crvena mrlja kao od neke džinovske zunzare. Dlakavi turčin u potkošulji uključi brisače dok je uvijao masne brkove. Prešao je pola puta, čim izađe iz Beograda svratiće na prvo odmorište.

-          Gle, gle! Jebote, batice jel’ vide ti ovo? Jel’, jel’!!!- cičao je mangupčić kosmatom koji je prevrtao palčeve.

-          Budala! – reče kosmati sebi u bradu i zalepi mu šamarčinu žuljavom šaketinom.

Onom nalickanom ispade stakleno oko koje su kasnije svi tražili.

Foto:

lasta.rs