Grlena – Borče Panov

Grlena

da nosiš pogled kao neizgovorenu reč,

da ga sačuvaš kao zrno peska

u školjci ćutanja,

dok ti od jednog do drugog oka

putuje oblak

mnogih nevremena, koji nikada neće zagrmeti...

i dok više ne očekuješ da se vrate

reči koje su ti se preselile u ljude

kao ptice selice koje uvek prave gnezda

na najbližem meridijanu do sunca −

da odlepiš dan od usana

i noć od zenica

i da se setiš da lepota je kao zlatna prašina

na krilima leptira

kog ne smeš da uhvatiš prstima...

da očekuješ proleće

i ponovo usnama da bereš

ono što si posejao rukama.

Borče Panov

Pročitajte još