Grupni portret sa krugovima Zemlje - Goran Matić

Grupni portret sa krugovima Zemlje

Danas sam ubio nekoga,
nekakvog lutka bez imena,
tek tako,bez gadjenja,
bacio revolver u reku,
voda nije ništa rekla.
Došao sam kući,
zagrlio decu,
pročitao im Malog princa.
Sada spavaju,
neka mirno spavaju.

Prevarila sam te,
posle,kroz suton, sramežljivo hodala.
Sva sam bila crvena.
Onda ti spremila večeru,
Niz prste i varjaču
slio se začin izdaje,
tu nisam ništa mogla,
stavila tanjir na sto
i ti si rekao.
Večera je ukusna,
jako je ukusna.

Objašnjavao sam deci,
Hegelovu dijalektiku,
profesore niko više ne sluša,
Bio sam tužan,
Kući me je dočekalo,
radosno cviljenje psa i ti.
Udario sam ti dva šamara,
onda si jecala,
volim taj piskutavi zvuk
tvog straha.

Zovem se Tijana,
rodila sam tri mrtva deteta,
kući imam nepokretnog brata.
Svi su me ostavili,osim vazduha.
Uveče pročitam neku sretnu priču,
otvorim kanister noći,
sipam dva decilitra tišine
u čašu kraj kreveta.
Valjda će izdržati do jutra.
Dobrodošla zoro,
zauvek ćemo gledati
istu stranu meseca.
Hladno je oko srca,
kapi kiše što po njemu dobuju,
presvlače se u pahulje,
žmureći gradim svet
u kome nestajem.

Grupni portret i krugovi Zemlje
dok ližem nepravilne izlazne rane
koje si ostavila.

Goran Matić