Itaka, i tako...- Ana Pravilović

Itaka, i tako...

Brodi, Ulikse, kralju junaštva!

vali te biju, nimfe poju,

Kirke kušaju tvoja bestrašća.

A ja, sred dvora sama, povazdan:

petliće teram, rugam proscima,

smešim drugama, vedra i čila.

Boli ispredam, pesmom stvaram,

suzom natirem, sede utkivam,

pa krišom, svunoć, plačna param.

Po kad-kad šalješ mi oluje,

kaštige besne i uragane,

i tek po tome slutim: tu je!

Kad svane među maslinama

sunce izvida moje bore

-to mi te orna nosi Maestral...

tad nit' sam bolna, nit' ti prestar,

vidim te, mlada, u daljinama

gde dohodiš mi, sekući more.

Ana Pravilović "Alinor"

Pročitajte još