Jesenja nada - Biljana Kitić Čakar

Jesenja nada

Prosula se tama na krovove grada

Sa neba treperi tek pokoja zvezda

Ispod plašta neba Mesec se prikrada

Unoseći svetlost u ptičija gnezda

Među kose granja upleo se vetar

Kidajući lišće koje još preosta

Zastirući staze svaki milimetar

Raširio tepih preko starog mosta

Da u šušnju lišća prepoznam ti stope

Što sigurno gaze zadnje metre puta

Žureć’ da se ruke oko mene sklope

I da mir pronađem ispod tvoga skuta

U jesenjoj noći još mi tinja nada

Desiće se i to, samo ne znam kada

Biljana Kitić Čakar

Pročitajte još