Još nije kraj - Nebojša Stević

Još nije kraj 

Još nije kraj, jer samo malo sam umro,

Kada sam prostreljen dok sam sletao

U tvoje svetove poređane nasumično.

Ili je to možda bilo dok sam šetao

Ispod tvoje kože,tražeći ono mesto

Gde si na jednu  hrpu  sve boli sakupila,

Ni sam ne znam više...

Samo se odjednom gomila ljudi slila

Da vidi čudo: nedomrtvljeni ludak

Sa smešnim  naglaskom peva o ljubavi,

Najlepše reči  gavranovim glasom,

Stojeći obnažen na sprženoj  travi,

Na Sudilištu za nedoubijene.

Ne pokrivam se dlanovima dok se krv ne zgusne

Jer znam: Sudija zna pesmu, On je i sastavio!

Narediće mi da oživim sve, najpre oči i  usne,

Potom krvni sud koji do tvoje utrobe vodi,

I u njemu mirnu reku, sa zracima Sunca u sebi

Da ti osvetli osmeh, i nebo u očima

Po kojem plove blješteći  galebi.

Nebojša Stević