Kako dočekati Novu - Goran Matić

Kako dočekati Novu

Prvo odem na ono mesto

na velikom trgu,

odakle se najbolje vidi

kako poleću iskre

sa tramvajskih žica

i dugo pratim nestanak

tih neonskih ptica

u namrgodjenim rovovima grada.

Onda gledam ljude,

kako padaju na ledenoj prečici

što povezuje detinjstvo

sa podmaklom zrelošću.

Pijani od onog,

što nisu doživeli.

Ponekad zaspu u snegu

i umru sa osmehom

koga nikad nisu imali.

Tada počinjem da hvatam pahulje.

Ne dam da me zavaraju,

To su one iste pahulje, s poćetka,

teže za par pojava kruženja materije

i jedno starenje.

Putovale su dugo,svašta videle.

jedva stignu da mi nešto kažu

i istope se na dlanu.

Još prodam par iskupljenja,

onima koji ne slute zamku.

Tada sam spreman,

odem na najbliže mesto,

gde me ne očekuju.

I provedem se kao nikad u životu.

Pitam se šta sam radio sve ove godine.

Goran Matić