Krilata - Tijana Iloski

Krilata

Ne bih da me zakopavaju.

To nikako.

I nebo mi je prečesto malo.

A ne tamo neki sanduk.

Da trunem u njemu kao jabuka.

Nikako ne bih da me zatrpavaju.

Kolače od blata da pravim tako zatrpana

I da se dosađujem do kraja vremena.

Zemlja je za biljke i insekte i crve.

Tamo nema ni vazduha, ni muzike.

Ni daška vetra da me pomazi.

Nikako neću da me posade u saksiju.

Ne dišem dobro kada me stisnu.

Preuska mi je i ova koža.

Puca preko zakrpa.

Neće mene tegla na polici zadržati.

Ako već moraju da me se otarase

Onda neka bude raskošno.

Neka bude vatra.

Neka bude vetar.

Neka bude beskraj.

I zalazak sunca.

Tijana Iloski

Pročitajte još