Kucaš li to ti radosti - Verica Stojiljković

Kucaš li to ti radosti

Kucaš li to ti, radosti, na vrata moja

Ili vetar jače njiše drvenog sna čuvara

Ili posluje na stablu ptica crvenglava?

Nemoj kucati radosti, na vrata moja!

Tebe radi, odavna su sasma otvorena!

I postelja, mesečeva srma, spremljena

I jastuk od zlata praha

I pokrivač ljubavni, sa nebesa zvezdani!

Kucaš li to ti, radosti, na vrata moja?

Jesu li te puti daleki opet ovde doveli?

Je li ruka tvoja, umorna, to srcem zakucala?

Je li to oko tvoje kroz prozor pogledalo

I sobu belu sjajem napunilo?

Dođi radosti, bez kucanja

Odavno sam za tebe spremna,

Jer pesma zrikavaca se začula

I dozivanje naših vukova

I kliktanje orlova i prhut sova!

I jabuka je, eno, pala,

U susret ti se zatrčala!

Verica Stojiljković

Pročitajte još