Lagao sam - Slobodan Kojić

Lagao sam

Kažu mi da su te videli

kako šetaš gradom.

Našim gradom

iz kog si davno otišla.

Kažu vidne su ti godine

ali još uvek si lepa.

Da ti oči zablistaju

na pitanje koje i meni

sada postavljaju

sa puno znatiželje:

jesmo li se sreli.

Da li smo se prepoznali.

Malo licemerno.

Pitali bi oni svašta

razonode svoje radi

ne primećujući setu

u očima mojim.

Kao da se njima ništa

tako desilo nije.

Posmatrao sam ih

kao kroz maglu.

Trenutak treperive tišine

u kojoj se zavrteo

poput filmske trake

deo neizbrisive prošlosti

i učinio ih je sićušnim.

Gotovo nevidljivim.

Zapalih cigaretu

da ne primete blagi drhtaj

na usnama.

Ne nismo se sreli rekoh.

Uz izdisaj dima izlete mi

olako: bilo pa prošlo.

Ne pitajući šta si im rekla.

A lagao sam.

Voleo bih da znam makar...

Bar da smo se u nemom

prolazu sreli.

Slobodan Kojić