Moram na trenutak - Bojan Kasapović

Moram na trenutak

Moram na trenutak, u toj večnosti, predahnuti;
onako, tiho, najtiše, kroz zov usana, naseliti
predele tvojih čvrstih bradavica što toče
slatkoću otkucaja, drhtaja.
Kao što nebo naseljavaju prelepi oblaci
da ispod njih prostremo zeleni ćilim
po kojem naša stopala gaze,
privuci taj talas u svoje oko i sav silni
odsjaj što utone s tobom u moje oči,
pa nestane u tim zelenim vrtovima strasti.
Ovo blaženstvo u sanjarskim delovima
beskrajnih cvetova, rascvetavaju ukus
tvog nestašnog jezika.
Kakvim ćeš me tek delima poslužiti!
Al na predah!
Zastanimo,
kad već sada na tvome telu, osećam miris
rastopljene požude i odišem radošću!
Znaš li, da kad otvoriš zagrljaje,
zaljubljena duša otpočne krstarenje
medju tvojim lukama...
I kako zbog toga ne mogu otići iz tebe,
jer u tom jedinjenju, osećaji me vode
da istražim svaki oblik esencije ljubavi.
Ustala si jutros na prstima,
nežno privukla beli čaršav mojih zagrljaja,
spustila glavu na toplu postelju,
onu satkanu ispod našeg noćnog neba,
tiho poput mesečevog osmeha
utonula si opet u moje vrele poljupce.

Bojan Kasapović
Sjećanje na Bojana...danas bi slavio rođendan..