Na psu rana - Vinka Perišić

Na psu rana

Ne pitaj me kud ranjena krećem,

Ne razbiraj od čeg’ sam se spas’la

Sve dok gorom ne čuješ mi jauk:

Na psu rana, na psu i zarasla.

Nalakti se na pervaz u noći,

Ne govori dok se čudom krste,

Ni Bog sami neće mi pomoći,

Jako boli dok mi ljube prste...

Dok mi varku na varku zidaju,

Ćele- kulu od nježnih pogleda.

Prećutana nežežena riječ

Još je gora od zmijskog ujeda.

Nasloni se na dovratnik kućni,

Zar ne čuješ kroz tišinu muke?

Još mi neko obnoć lomi kosti

Malog prsta od lijeve ruke...

Još na nebu bogovi se ljute

Što mi zvijezda u zjenima zgasla:

Mirno spavaj, ne boli me ništa,

Na psu rana, na psu i zarasla!

Vinka Perišić

Pročitajte još