Ne brinem - Goran Matić

Ne brinem

Znam da je moja stvarnost nespretna

kao devojčica na prvom času baleta.

Znam da mi je život sjeban

po nepoznatoj matematičkoj formuli

i da retko plačem kad mi se nož

vrti u stomaku, ali ne brinem.

Znam da mogu uzeti mastilo

i napisati dobru pesmu.

Saviti je u zadnji džep

i sesti na mokru klupu.

Nek od nje ostane samo Roršarhova mrlja,

onda dugo tumačiti kišu kao blagoslov ili kletvu.

Možda kao promašeno detinjstvo

kome fali neka karika i ne mogu odrasti,

al ne brinem.

Mogu da kažem da je svet truo

i da će svi drvoredi jednom upasti u zemlju

i moraćete da pustite vrapce

da spavaju u kutijama za hleb.

Ako se na kraju i zvezde slome

preko kolena vremena

tražiću smisao u ovih par godina.

Al, zaista, ne brinem

Ja sam onaj pauk u ćošku

što hvata u mrežu

komadiče sopstvenog života

i gladan sam, uglavnom.

Ma vrag da ga nosi, ne brinem,

moje su ruke na njenom obrazu

a vaše su ko zna gde.

Goran Matić