Bože me sačuvaj kakvi smo

Bože me sačuvaj kakvi smo

Knjiga koja je pred vama je došla kao rezultat višegodišnjeg studioznog analiziranja i sagledavanja, prvo i najviše sebe i  svoje ličnosti, a i porodice, kumova, prijatelja, kolega i komšija, kao i članova njihovih porodica.

Na jedan vrlo duhoviit način pesnik ulazi u ličnosti vrlo

racionalno i razumljivo objašnjava ponašanje ljudi iz svog okruženja, kao i njihovo ponašanje.

Zlatomir Milić je u proteklom periodu imao veoma ozbiljne zdrastvene probleme i više hiruških intervencija. To ga nije pokolebalo ni umanjilo njegovu duhovitost kao i njegov smisao za humor. Ponekad se to pretvori u cinizam i ironiju, ali to je prirodno.

U pesmi " Volim sebe " lepo objašnjava da je knjigu

posvetio sebi kroz stihove:

" A vi što vidite nije važno

jer jedino šta ja o sebi mislim

Je moćno i snažno. Mislim da sam pametan Izuzetno lep

I Bogom dan."

To se nastavlja i u pesmi " Mnogo volim" gde se raduje što se izborio sa operacijama i sačuvao svoj duh  čak i kad se suočavao sa smrću, gde pesnik kaže:

"Mnogo volim što ujutro ustajem

Što mi je glava na ramenima

 I što na obe noge stajem.

Mnogo volim sebe

Zato što jedem i spavam

I obavljam ostale potrebe."

Pored toga što su pesme pisane u dahu bez naknadnih prepravki  i  izmena, imaju svoju vrednost,  jer su rezultat viđenja autora i veoma iskreno iz srca napisane. Svi likovi u pesmama su istiniti i imenom i prezimenom obeleženi, a njihov profil je sagledavan iz ugla autora. Neke pesme nisu naslovljene kao pesma Špijun, ali će se komšija u tome vrlo lako prepoznati jer je opisan kao u Nušićevom " Sumnjivom Licu".

Obuhvaćeni su i članovi porodice autora kao i prijatelja i  komšija  i  članovi  njihovih  porodica  i  svi  imaju  svoje pesme, koje ih na duhovit način opisuju, a neke i po   više puta. Uz to smatram da je knjiga nastala i kao izraz zahvalnosti prema svim osobama koji su bili uz autora u teškim momentima lečenja, operacija i teškog puta ka ozdravljenju. Podržavali ga i obilazili u bolnici kao i medicinsko osoblje koji su neposredno uticali na rešavanje njegovih  zdrastvenih problema.

Od svega je najvažnije da je pisano bez zle namere i bez

grubih reći, a veoma realno.

Aleksandar Jovanović