Istorija je odlučila da mahne i pozdravi sve one koji joj predviđaju kraj - Aleksandar Ćuković

Intervju sa Aleksandrom  Ćukovićem

Pisac Aleksandar Ćuković pažnju čitalačke javnosti i književne kritike skrenuo je svojim kratkim pričama, a naročito najnovijom zbirkom više nego zanimljivog naslova „Pisac u kupatilu”. Pored nje, do sada je objavio i knjige: „Sporedni poredak”, „Omča”, „Konture horizonta”, „Kad skidaju krila” i koautorsku „Vrijeme riječi”. Za knjigu „Kad skidaju krila” dobio je književne nagrade „Mirko Banjević” i „Vidovdanska povelja”. 

         Šta pisac Aleksandar Ćuković saznaje o sebi u susretu sa čitaocima?

− Sazanje da postoji. I to saznanje mu, svakako, godi.

         Kao pisca kratkih priča, kakve Vas priče najviše privlače, koje „ne puštate”?

− Atraktivnim smatram one priče koje mene ne ostavljaju na miru. Priče o kojima danima razmišljam i čijim krajevima se poigravam u nedogled. Ustvari, to se krajevi poigravaju mnome… Priče nakon kojih ne mogu lako preći na ostale. Volim priču koja me natjera da nakon nje zatvorim knjigu, i iskažem joj svoju „vjernost”.  

         Kada biste mogli da upoznate bilo kog pisca – živog ili ne, koga biste odabrali? Šta biste ga pitali?

− Sa Lidijom Dejvis razgovarao bih samo o književnosti, a sa Dobricom Ćosićem samo o književnosti ne bih razgovarao.

         Šta Vam se čini lakšim, zamišljati neobične živote osoba, pisati o njima, ili pronaći takve ljude?

− Ako nijeste u stanju da zamišljate neobičan život, onda vam ni susret sa neobičnim čovjekom neće biti od neke naročite vajde. Kako neko takav da probudi ono „neobično” u drugom, ako nije u stanju da to najprije učini kod sebe. Mislim da su to komplementarni svjetovi.

         Koliko su Vaša lična iskustva važna u kreiranju likova u Vašoj književnosti?

− U velikoj mjeri su važna. Ni jedan lik nije ni skroz fikcija, niti skroz stvaran. Bar ne većina. Oni otprilike nastaju negdje u sudaru stvarnosti i fikcije. I od jednog i od drugog uzimam ono „najbolje” što mi se nudi.

         Koronavirus. Pandemija. Nove navike. Šta nam je COVID 19 poručio?

− Meni se čini da je istorija, po ko zna koji put, odlučila da mahne i pozdravi sve one koji joj uporno predviđaju kraj.

         Za kraj, na čemu trenutno radite? Šta Vaši čitaoci mogu očekivati?

− Trenutno se bavim izdajom žanra kom sam do sada pripadao, tako da će me čitaoci uskoro vidjeti kao izdajnika. Nadam se da će im se dopasti.

Vuk N. Trebješanin