Svetlost reči kao osnov i smisao stvaralaštva Svetlane Todorović

Svetlost reči kao osnov i smisao stvaralaštva Svetlane Todorović

Svetlana Todorović u svojoj poeziji svetlost reči navodi kao osnov Božije riječi I samog bitisanja tj. Življenja pjesnikinje. Svaka njena pjesma se kupa u svjetlosti. Po njoj I Bog prilikom Stvaranja svijeta odredi riječ da svijetli među ljudima.

U pjesmi  SVETLOST REČI kaže:

Прво стварање Божије беше светлост,

а потом беше човек по његовом обличју.

Створитељ му даде очињи вид,

да сагледа лепоту светлости у бојама дуге.

I nastavlja:

Хлебом се храни тело,

речју свака душа Божија.

Te pjesnikinja koja hrani svoju dušu svjetlošću ne može napisati pjesmu koja ne pjeva o svjetlosti i ljubavi.

Svaka njena pjesma se kupa u svjetlosti i nikog ne ostavlja ravnodušnim. Njena pjesma je iskrena i jaka. I ona kad bi mogla:

Ишла бих тако далеко,

када би имало смисла.

Питала бих Бога,

када бих могла.

Зашто створи човека

који не зна да воли,

већ само да ствара бoли?

I ona ne umije da sakrije iskrenost i želju. U pjesmi TVOJE DUŠE ĆUTANJE kaže:

У недрима мојим родила се жеља.

Раширила крила у бескраје полетела.

Полетела пуна љубави и весеља.

Даљине прелетела да би с'тобом била.

Poražava  je ćutanje duše i lažni osmjesi u svitanjima. Jer ona je pjesnik svjetlosti, ona je u neprestanom traganju za svjetlošću i to je njen životni smisao. Kao što sama jednom reče; „ Moje ime je svjetlost!“ Jer ona je Svetlana i ne može pisati o drugim astvarima nego o svetlosti i ljubavi.

Sve to potvrđuje u pjesmi  SVETLO LJUBAVI sledećim stihovima;

Човек ће се рађати из љубави,

да буде вољен и да воли ближњег свог.

Постаће он, очи Господа самог.

Из ока ће му зрачити светло љубави.

Veliča riječ, sunce, ljubav i vino. U pjesmi BLAŽEN BIO KO VINO PIJE daje svoj Blagoslov

Блажен вазда био,

ко не крије да вино пије.

Dovodeći čitaoca do tog svojevrsnog blagoslova kroz stihove:

Снага Сунца и његова лепота,

у виновој лози на чокоту сања.

У зрну грожђа ветровима ушушкана,

као да је од Бога ту и заборављена.

Pjesnikinja ne krije da u svojim traganjima pod svojevrsnim opsenama na trenutke zaboravlja skriveni smisao i ljepotu ženskog bića i ko naglo probuđena iz potrage u pjesmi  OPSENA  kaže:

Снове пробуди, уздигне ме.

Понесе илузијама, задиви ме.

Подсети ме да сам жена,

жедна додира, топлине и вина.

Otkrivajući tako svoju ranjivu i prelijepu dušu žene u traganu za svjetlošću i ljubavlju.Ogolijevajući tako DVA LICA LJUBAVI  u kojoj

Ноћас заљубљена душа пева.

Душа недокучива, поносита,

пуна снова, жеља, љубав дозива

и моли се да остане иста, храбра, чиста.

A ipak,  TO MOŽE SAMO ŽENA! Te iznosi istinu da :

Кад на коленима пред њом клече,

слуша са разумевањем приче,

које све на једну личе.

Животне ране додиром лечи,

а и сама је жртва судбине.

Dakle, svetlost tj. Svetost riječi, ljubav, iskrenost i neprestano traganje su obeležje poezije Svetlane Todorović. Pjesnikinje koja je svoju poetsku zrelost i odlučnost da traje u poeziji potvrdila ovom knjigom na radost nas kao Izdavača.

Te je  kao takvu preporučujem čitaocima sa nadom da će nas uskoro obradovati sa novom knjigom!

Labud N. Lončar