30.11.2019.
Poezija

Noć sreće - Duško Nedović

Noć sreće

 

 

Zažmuri noći,

tamom skloni vid,

ona će na krilima lahora doći,

tu oko ponoći,

da ljubim grešnicu,nije me stid.

 

Ostaće na mekom krevetu,

milovana neprestano do zore,

srećna kao ptić u prvom letu,

bićemo kao klupko u spletu,

jorgovan mirisni pod prozore.

 

Neću je blaženo buditi,

ni kada zora osvane,

nad njom ću kao anđeo bditi,

dok će ona bezbrižno sniti,

među poklonjene jorgovane.

 

Kada se probudi pogledaj je dane,

opet smo kao nekad zajedno,

zagrljeni čekali da sunce grane,

da se jutro rodi još jedno,

i radosno dočekali,

kao nekada ljeti,

iako smo oboje znali,

sve što doleti mora i da odleti....

 

Duško Nedović