10.10.2019.
Poezija

Oduvek - V.T. Mikanović

Oduvek

Između tame i svetla
između zemlje i neba
lomiš me, čarobna noći
dosta je, ja moram poći...

Između kopna i mora
između dobra i zla,
oduvek na sivoj hridi
od studi mi biće bridi...

U praznom prostoru
u jeku borbe vetrova,
voljenom nevoljena,
na samoću osuđena...

Magična si, noći pusta,
otrovana, kao opijum si,
ali, ovo srce zaborav želi
ne može više da se deli!

Duša bi toplu jesen
duša bi dan što zlati...
Jutro će skoro doći,
zbogom, čarobna noći...

 

V.T. Mikanović