Pismo Filipu Larkinu - Dylan Horman

Pismo Filipu Larkinu - ANNUS MIRABILIS

Evo me noći
Kao i svaki put
Čekam da legnemo zajedno
Kao dve ostarele sestre
Evo me noći i kao svaki put
Te molim da me uzmeš za ruku
I ispričaš mi priču pre nego što odeš
O krastavoj žabi što na ledjima
Nosi pogled onih što su svirali u prste.

Ne trudi se noći da me odbraniš
Od senki
Ja sam tvoje vrste
Hranio sa svog tanjira.

Evo me noći
Kao svaki put te čekam niz put
Gde lažima potkivaju kopita
I vezanih očiju siročad puštaju u život
Znam taj ukus
Kada mi stomak napuniš tobom
I ja počnem da govorim kao ti
Naše su pesme svirali u prste
Po našim tajnama su pišali iza kuće

Ne trudi se noći da pravdaš svoj mrak
Ne pokušavaj noći da se vojnicima
Predstavljaš kao dan
Na našim ledjima su vežbali
Maturski ples ponavljači djaci
U tvom oku se zagubio njihov san

Evo me noći
Krevet je namešten
Leći ćemo kao dve neudate
Ostarele sestre
I sećaćemo se koga je jesen
Prvog poljubila u usta
Ne trudi se da mi se setiš imena
Pod tvojim kolenom se ti i ja
Isto zovemo
Isto dišemo
Neka je i tvoja kuća
Kao i moja pusta

Evo me noći ...
Neka su tvoja
Kao i moja usta pusta
Evo me noći...

Dylan Horman