Ostani kod kuće, ostani doma! - Gordana Filipec Ostojić

Gordana Filipec Ostojić, rođena u Loznici 25.o6.1960.god.

Majka dvoje dece i baka četvoro unučadi.

Po zanimanju ekonomista.

Pisanjem poezije počela je da se bavi još u osnovnoj školi, ali ozbiljnije tek u srednjoj, postaknuta raznim takmičenjima, nagradama i objavama svojih radova po omladinskim novinama i drugim.

Danas objavljuje u međunarodnim zbornicima ljubavne poezije i u književnim časopisima. Uvrštena je u preko 30 zbornika i časopisa.

Posećuje književne večeri poezije, kako u Loznici u Klubu ,,Vukovo pero”, čiji je i član, tako i šire. Član je Udruženja književnika “Umetnički horizont” Kragujevac.

Objavila je knjigu pesama“Ostrvo tuge” i druga u pripremi.

TIŠINA OD PAPIRA

Ponovo sipam čašu bola

i čekam zvezdanu noć

da duša u nju utone,

da nestanu svi zvukovi

osim šuma tišine...

Prolila se mesečeva svetlost

da pokaže dubinu bolu,

boje se stapaju na ivici zaborava,

senke na grani vremena opadaju,

uzdah se otima iz grudi...

Gase se osmesi moje sreće,

htela bih pokidati

tu podmuklu tišinu od papira

i sa dlana oduvati

sve ono što je davno prošlo...

HOĆU…

Hoću da sanjam
šarenilo sreće uspomena
na tople poljupce tvoje
i dah tvoj na mom vratu...

Hoću da utonem
u toplinu pomešanih mirisa
tvojih obraza
na mojim dlanovima...

Hoću mesečev trag
na zgužvanoj postelji...

Hoću zagrljaj i osmeh
iz beskrajnih daljina...

Hoću ljubav
da mi se vrati...

PESNIČE

Hajde naglas da čitamo

pod treperavom svetlošću.

Po ćoškovima da mrmljamo,

šapućemo onoliko koliko

budemo smeli, budemo hteli,

budemo umeli i mogli...

Slušam znakove

ko u kome budi pažnju,

radost i smeh, bol i suzu,

možda ljubav ili zlobu...

Znam da ništa ne znam,

ali sam se usudila

da se podignem i stanem

i kažem:  gde sam ja

na putu ovom sad?

Htela bih da pitam,

u ove sitne sate,

misli li ko o meni?

Čekam, strahujem, uplašena,

lupanje srca u grudima...

Hajde naglas da čitamo,

da plačemo i smejemo se

i popijemo neku čašu vina.

Pesma neka nas ponese,

a puteve svoje skrivene

sami ćemo pronaći

ulicama od snova i jave.

Jednog dana neće nas biti.

Držimo se čvrsto,

verujem da ćemo uspeti...