Ostani kod kuće, ostani doma! - Gordana Katić

Gordana Katić, rođena je u Beogradu, ali sa zadovoljstvom ističe svoje poreklo iz Valjevskog kraja po ocu, kao i Zapadne Slavonije, tačnije prelepog gradića, banje, Daruvara, po majci.

Godine ranog (srećnog) detinjstva provela je u Banatskom Brestovcu, uz baku i deku koji su ga ispunili ljubavlju, koju i do danas, kad su joj kose osedele, nosi u sebi i deli nesebično

Majka je dve ćerke i petoro unučića što smatra svojim najvećim životnim dostignućem.

Književnost, a posebno poezija su joj oduvek bliski. Piše dugo, ali tek pre nekoliko godina počela je da javno čita svoje pesme. Teme su raznovrsne, sa naglaskom na rodoljubivu i misaonu poeziju.

Radovi su joj uvršteni u mnoge zbornike, član je više književnih klubova – “Mika Antić”, Skadarlijska boemija,, “Ivo Andrić”, pesničkog društva “Rade i prijatelji” i još nekih.

Već nekoliko godina uspešno vodi literarnu sekciju kluba “Dragiša Ćirić”.

Do sada je objavila dve zbirke poezije odrasle: “Inje u kosi, a žar u srcu” 2018, “Bez maske”, 2019, kao i zbirku pesama za decu “Školica od šarenih kreda” takođe 2019.

U pripremi su još dve zbirke poezije, za odrasle i decu, kao i zbirka priča iz života.

Osmeh joj je zaštitni znak, ruke pružene da zagrle svet.

 CARPE DIEM

-iskoristi dan-

Sada, ovde, ovoga trena

Živimo jedinu stvarnost i snove

Samo se danas događa ono

Što se obično životom zove

Sve što je prošlo, ne postoji više

Samo u sećanju sve bleđe slike

A sutra? Ko zna da li će doći

Da nam donese nove prilike

Zato otvori srce i um

Zgrabi priliku, iskoristi dan

Voli, greši, plači, pevaj

Ostvari svaki nedosanjan san

Pokloni nekom prijateljstva ruku

Il’ nežnošću i strašću oboji tren

Učini sve što srce poželi

Pre nego što dan bude izgubljen

Moja je odluka zato jasna

Neću od života da se krijem

Svakoga jutra sebi ću reći

Udahni život, CARPE DIEM

NE VOLIM DA PIJEM

Ne volim da pijem, al što više starim

Sve češće se čaša u ruci mi nađe

Dok niz grlo klizi, prija mi i godi

Ne marim jel piće oštrije il slađe

Uspava mi mozak, a čula razigra

Neka se lepota u meni probudi

Tad život se čini samo kao igra

I sve svoje čari na tacni mi nudi

Več kod treće čaše lice mi se žari,

Iz grla sve češće izvija se smeh

Lagano mi usne počinju da bride

I sve mi se čini spremne su za greh

Glasnije se smejem, a tako i pričam

Sve sam slobodnija i po malo psujem

Kad se atmosfera dobrano zagreje

Obavezno krenem... i da recitujem

Još jedna čaša i sve se promeni

U grlu knedla zastane velika

Javi se tada iz mračnih dubina

Sećanje na prošlost, jasna tvoja slika

Zamire smeh, radost se ugasi

Samo suze prete da srce uguše

Od sećanja ko može noćas da me spasi

Kad je tuga večni stanar moje duše

Ma daj još jednu, nek me dokusuri

da potonem sa njom i brže i jače

Ne volim da pijem, tuga me tera

Oprostite, noćas pesnikinja place

 OSTANI KOD KUĆE

Izazov je veliki da se odoli

Kad je napolju toplo proleće,

Dok nas sa ekrana doktor moli:

“Slušaj struku, ostani kod kuće”

Nema nam druge, slušati se mora

Jer nam je zdravlje veoma važno

Plašimo se scenarija ko iz horora

Zato sve mere podržavamo snažno

Mora se pronaći neka zabava

Da se u samoći ispuni vreme,

Neće ni ovo trajati doveka

Spašće sa pleća teško breme

Biće još dana da se prošeta

Il da se posete dragi unučići

Za sada budimo disciplinovani

Slšajmo savet, ostanimo kući