16.04.2020.
Poezijom protiv Korone

Ostani kod kuće, ostani doma! - Joka Ćetković Milošević

 

Joka Ćetković Milošević rođ.1962 godine u Loparama. Živi u Umčarima kod Beograda. Napisala dve zbirke pesama.  Pesme su joj objavljivane u mnogim zbornicima i časopisima.

 

 

 

ISKUSENJE

 

Kad se kadkad jave u proredu lazi

ko u bistru vodu prasinu da spustis

tad oprostom tihim razum srce blazi

prazan pogled lebdi, nista da izustis.

 

I zavlada sutnja hodnicima tesnim

cvorom uvezano svo nedavno htenje

pa zarobe misli nevidljivom plesni

Tad kiseli osmeh nadvisuje stenje.

 

Da li je to znak, kad nemiri trne

kada zorom ranom uzburka se sve,

rasplamsa se sumnja u te oci crne

i pod rebrom pisak i sve ko da mre.

 

Opet zivot kusa, kosti krte lomi

smejes se a sva si bolom zamotana,

pod kozu jos jednu tugu ti udeli

pa utrnu usne od minulih rana.

 

 

LEPTIR

 

Urezaću tebi u srcu leptira

Da te name seća kad zaoštriš hod

Krilom da treperi i da ne da mira

Da shvatiš koliki moj je bio svod.

 

Putanjom gde bije tvog koraka zvuk

Navodiš da istom taban gazi moj

Ne vidiš da lice moje skriva muk

I da tiho razum uskovitla spoj.

 

Jer moja bi stopa u livade cvetne,

Bešumno i hitro pod široki let,

Ispod svoda plava želja se sretne

Da slobodno, skupa osvajamo svet.

 

Nije oko moje sve godine prošle

Gledalo u sunce da mu spži vid

Pratilo je dugu od kiše nadošle

I snažnom će željom obrušiti zid.

 

 

VIDEH MAJKU

 

Na pragu mi ostala secanja

Majke koja vrele suze lije

Jos mi dusa u veceri sanja

Želja silna uz nju da me svije

 

Noći svake mori me muk

Sve mi se suze u grlo sliju

I kao nekad ljubim joj skut

Blage se ruke nad mojim sviju.

 

O tiha noći, zvezdanog sjaja

Rastegni minut da traje dugo

Ruku koja nas u jedno spaja

Videh u trenu, o moja tugo!

 

Iz mraka crnog oči se plave

Moje i njene u isti gled

I tiho samo pognusmo glave

Od sjaja plavog razbi se led.

 

Samo mi brižno mimikom reče

Da njen je put na drugom kraju

Da moja reka jos plava teče

I da me čeka negde u raju.