Ostani kod kuće, ostani doma! - Kristina Anastasija Veras Brzin

Kristina Anastasija Veras Brzin rođena je 09.07.1987. U LJubljani, Republika Slovenija.

Invalida je od rođenja: Kristina Anastasija teško hoda i koristi invalidska kolica. Završila je osnovnu školu.

Prvu pesmu napisala je sa 10 godina. U početku je pisala poeziju na slovenačkom jeziku, sa 15 godina napisala je dve pesme za školu.

Tada se je još više razbolela i usledila je pauza. Ponovo je počela da piše pesme u 24. godini a počeli su ih objavljivati 2013. godine na dve slovenačke veb stranice pesem.si i literarni val.

I u leto 2018. godine počela je da piše pesme na srpskom i počela da ih objavljuje na Facebooku u različitim grupama.

Na ruskom je počela da piše prošle godine 2019. godine i takođe ih obljavlivala u grupama na Facebooku. Učestvuje u različitim pesničkim konkurima.

Kristina Anastasija je u međuvremenu objavljena u međnarodom Almanahu, LIRA DRUŽBЫ 1: September 2019 i ponovo u Međunarodnom almanahu, Put ljubavi 4: oktobar 2019 a u februaru je izdala svoju prvu zbirku pesama: Put ka sebi, u Rusiji Ufa, na ruskom.

Kristina Anastasija članica je: Međunarodnog saveza slovenskih pisaca i pesnika Rusije, međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika „Nekazano“. Zastupljena je u izdanju „Nekazano“. U časopisima Nekazano, kao  i u Zborniku „Nekazano“ 1 i „Pjesnik – Svetionik2“.

1.marta 2020. dobila je potvrdu iz Rumunije:  CERTIFICATE OF APPRECIATION, WORLD POETS ASSOCIATION 1.

LEDENO CVEĆE

Prozori puni

ledenih cvetova,

zimska tuga:

suze su se smrznule,

sve se smirilo.

Iz grobova se

čuje samo plač.

Gde je prolećna radost,

gde sreća cveta:

da nas pevanje

duše vodi u san,

da toplo sunce

greje naša srca.

Ali ne,

ledeno doba nas ubija.

Molim vas prestanite

neka se završi mraz tuge.

Pogledajte u nebo

i videćete zvezdu:

zvezda kao magično dugme za sreću.

Prozori treba da bude

čisti i svetli za ceo svet,

smeh treba se čuje ...

NADA

Nada je poput morskih talasa,

vode me u san:

sve je moguće.

Nada kao tihe tri želje:

kad bacim novčić u bunar -

moja prva želja,

kada piham sveću na rođendanski torti -

druga želja,

kad gledam nebeske iskre u letu -

treća želja;

nada je laka kad se prepuštam rimskome putu.

Nada kao anđeo:

moje ruke mole se za dobro svih,

moje ruke mole se za ljubav svih.

To je nada ...

PROLAZNO

Dan u pustinji,

čujem pevanje

pustinjaka,

podseća me na

pustinjsku ružu:

svakodnevna borba

za život,

vidim ruke,

u potrazi za kap vode.

Noć,

spavanje -

kratka smrt,

sve se smiruje -

tišina,

poput groze.

Ujutro,

u pustinji čujem

šum peska,

život me probudi:

molitva odjeka,

staro lice je moj odraz.