Ostani kod kuće, ostani doma! - Mariana Kunbar Selma

Mariana Kunbar Selma (rođena Petrović) u Međi kod Leskovca 22. 3.1969.god. Srednju medicinsku školu završila je u Leskovcu, studirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, odsek sociologija.Od 1992. živi i radi u Izraelu.
Bavi se pisanjem još iz rane mladosti, piše poeziju, prozu, eseje.
Autor je pet samostalnih knjiga, od toga 4 knjiga poezije i jedan roman
1.Buđenje 2016, zbirka pesama, Galaksija , Niš
2. Pesme kao tragovi i ples 2016 zbirka pesama, Galaksija Niš
3. OLUJA i povetarac 2017, zbirka pesama , Nova Poetika
4. Šaka Mraka 2018, zbirka pesama , Banatski Kulturni Centar
5. Žena s dušom kameleona 2018,roman Banatski Kulturni Centar, čije je drugo izdanje izašlo iz štampu u martu ove 2020 god. u izdanju Srpskog Umetničkog Društva iz Beograda.
Član je više književnih udruženja.
Prisutna je u više od pedest zbornika poezije i kratkih priča, časopisima Književne vertikale, Zvezdani kolodvor, Nekazano, Scena Crnjanski
U magazinu ONA ima svoju rubriku pod naslovom "Naš glas iz Jerusalima. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja između kojih;
Prva nagrada na fb festivalu, Banatski kulturni centar, samostalna knjiga 2018
Nagrada za najbolju satiričnu pesmu"Rastko Zakić" 2018, Satira fest
Književna nagrada ''Tomislav Milošević'' za 2020.

ČEKANJE

Rekli su mi :
"Sve dolazi onda kada prestanemo čekati
i vozovi i ljudi "
Nisam im verovala
Čekala sam
Kao kišni april koji čeka proleće
Nisam brojala ni dane i ni godine
Brojala sam zvezde i oblake
Nisam želela biti poput njih
Svoj svet nosila sam u očima
U njemu sam čekanje učila..
Rekli su mi :
"Čekati je kao češljanje na vetar,
Oni koji dolaze doći će i bez čekanja "
Nisu me razumeli !
Ne čekam samo ja
To večnost u meni čeka
U meni su ceste i mostovi
Putokazi i vrata srca
Sa mnom i Nebo čeka
I dva prozora s pogledom na nadu
Sa mnom su tišine i utehe
i ruke za zagrljaj raširene ...

NASTAVI DA HODAŠ

I trava postaje put
I more postaje put
I vetar postaje put
Kada se po njima gazi
Samo nastavi da hodaš,
Ne plaši se oblaka tmurnih u crnoj noći
Zamisli oči voljenog u proleće
Zamisli da cveće na Nebu raste i cveta
Zamisli laste svile gnezdo u snegu i preživele
I strah će proći

Nastavi da hodaš,
Ne plaši se ako vetar ima žestinu uragana
To sudbina proverava izdržljivost tvojih cipela
Ne plaši se da ćeš zalutati ,hodaj i ne okreći se
Pomisli da bez vetra nema ni jedrenja
I strah će proći

Nastavi da hodaš,
Neka te ne plaše koraci koje čuješ
Možda te ne jure ,možda su ti u susret pošli
Ne dozvoli razumu da te izgubi i zavede
Čvrsto veruj mašti
Ne plaši se reči, jer ako usne zaćute oči neće moći
Govori ono što misliš
i strah će proći

Nastavi da hodaš,
Prati liniju čela i te zvezde u očima
Ljubav znači trpeti
Ne prestaj sanjati samo zato što drugi nisu mogli
Tuga ima valove kao more a ti odavno znaš plivati
Utešno je što postoje i oni koji pate i od previše sreće
Uhvati hrabrost, navuci instinkt
i strah će proći

Nastavi da hodaš,
Ako padneš, podigni se, izliži rane i ne osvrći se
Ne gube oni koji su pali, već oni koji ostaju da leže
Život je borba
Duša ti jedino oružje
Nastavi da hodaš,
Ne odriči se snova
I trava postaje put
I more postaje put
I vetar postaje put
Kada se po njima gazi
Ne plaši se zidova i brana
Rođena si da živiš slobodna
To je samo životna staza
Tamo gde se završi stara
Nova počinje i nastavlja

Nastavi da hodaš,
I uspećeš !!

OČI

Naučila sam rečima
Voleti
Maštati
Sanjati
Dodirivati
Ljubiti
Želeti
Grliti
Plakati
Naučila sam rečima
Putovati
Plivati
Leteti
Voditi
Moliti
Povrediti
Tešiti
Znam rečima pokazati
Tugu
Čežnju
Sreću
Nesreću
Znam se rečima
Smejati
Davati
Primati
Sakriti
Ali ako me hoćeš zaista upoznati
Moraćeš me u oči pogledati
Sve što brižljivo krijem
Sve sto se ne usuđujem reći
Oči mi govore bez reči...