Ostani kod kuće, ostani doma! - Marina Adamović

Marina Adamović, rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava  u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je zbirke pesama "Curriculum vitae" i "Psihodelija minijature". Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Budi human-Aleksandar Šapić , Banka Dobročinstva. Živi i stvara u Nišu.

LEPOTA NERAZUMEVANJA

Pesniče dragi, opčinjavaš me... znaš?
Šta sam postigla u životu? Šta?
Rodila se, umirala, et cetera, et cetera
po uobičajenom toku bitisanja..
ali sada sam konačno shvatila
ništa se na dâ ob-jas-ni-ti
ništa sem slabog drhtanja tla
pod kojim smo ti i ja?

ili ne mogu nam opisati
ali i opčinjenost
drhti!

tajna je tajna

nad tajnama -a reč je grob?
Da

ZADNJIH 55 MINUTA

Prišla mi je devojka

i pitala zašto njena majka

tako puno spava.

Pre tog mi se poverila

kako joj do posla

nije stalo nimalo

ali

radi, radi,,

od nečeg se mora i živeti.

"Oprostite, tako brzo pričam,

valjda me razumete.

Čula sam o vama dosta,

lako sam vas upamtila,

ne bih vam ni prilazila,

ipak, moja majka

stalno, stalno spava...

Boluje od bolesti

koju, žao mi je, imate i Vi.

Šta to znači? Šta?

Pogoršanje? Da?"

"Devojko, koliko godina ima tvoja majka?"

"Pedeset".

"Koliko?"

"Pedeset."

"Toliko?"

"Sine, tvoja majka ne umire,

ne plaši se, nemoj..

Mesto nje ja ću umreti

i najzad se, od ovih glupih pedeset godina

bez ikakvog sna. odmoriti,

Sine."

PLATONOV FEDAR

Dimitrije, zagrlila sam te

I krilima pluća poletela oko tvoga

Srca

okačenog o list mlade breze

Devojčica sam bila

Prvi put zaljubljena

.

Sećaš li se

 Starče

Čudne istine iz naših očiju

Vidiš li onu povijenu brezu

.

Nacrtaću

Da ne zaboravimo

Ono što se krišom rasejava po Hadu

.

Zanesena pesmama po filozofiji Platona

U san sam brezu zasadila

A ovoj se nikada nisam vratila

Priznajem

Zgrešila sam

Bila sam voljena i volela sam

Sad mi preostaje kovčeg ništavila

I slika breze pod kojom me nalaze

I preskaču mrtvu

.

A ti sedokosi

Koju granu čuvaš za odstrel?