Ostani kod kuće, ostani doma! - Milena Vučković Nena

Milena Vučković Nena

Rođena 1966. godine u Boljevcu. Završila Ekonomsku školu u Paraćinu. Studirala ekonomiju u Beogradu.

Piše oduvek.  Kao  „Najbolji među najboljima“  nagrađena od strane dečjeg časopisa „Zmaj“ čiji su urednici (između ostalih) bili B. Ćopić., M. Alečković, D. Maksimović. Član je književnog kluba „ Mirko Banjević“ Paraćin, „ Dušan Matić”, Ćuprija, Književnog kluba Slobodnih umetnika Australije. Objavljuje pesme i prozu na pesničkim grupama na Fejsbuku i na internacionalnim pesničkim portalima.  Pesme su joj nagrađivane na Poetskoj pozornici ( Ćuprija) nagradama stručnog žirija i publike. Dobitnik „ Pesničkog priznanja“ Fondacije g-đe Mirjane Dobrile – ROMANELLO iz Italije.

Objavljivana je u zbornicima „Topla Reč“ Čačak i  zajedničkoj zbirci pesama TOPLA REČ 2 koju je izdalo Udruželje slobodnih umetnika Australije, „Moravište“  (k.k. „Dušan Matić“ Ćuprija),  „Mikina pesmarica – ODABRANE PESME“ (zajednički zbornik  knjižnjvnih klubava „M. Banjević“ Paraćin i „D. Matić“ Ćuprija)  kao i u internacionalnim antologijama  „Balkanska ljubavna poezija“ „Poetski odblesci“ i internacionalnom zborniku slovenačkog pesničkog portala „Pesem si 2016“ i  “Pesem si 2017”

Prva zbirka pesama “Ptica u mojoj glavi” izašla iz štampe juna 2017. Godine

Druga zbirka pesama “S ove strane reke“ je u pripremi i čim se život opet pokrene – zbirka će ugledati svetlost dana.

Živi, radi i stvara u Paraćinu.

S OVE STRANE REKE

Putuj srećo

Na mojoj obali

Nemaš više šta da tražiš

Voda je bila visoko

Kap koja je prelila čašu

Mala je za tvoje oko

Putuj srećo

Reka i dalje teče

Kada se spusti veče

Počinje nova predstava

U kojoj sam opet mrtva

Mene su odavno zgazili

Oni što su se kleli da su pazili

Da pravilno broje korake

Putuj srećo

Potraži svoje s one strane reke

Neka ti zore budu paperjasto meke

Ostajem na mrtvoj straži

S ove strane više nemaš šta da tražiš

Mrtva i bezimena ja sam

Slobodno to kaži

Putuj srećo

Voda je i sa ove strane visoko

Pre nego mi prst gurneš u oko

Zapitaj se

Ko to ostavlja senke

Zašto me  nema više

Ko ti za vratom diše

Kako je moguće tako

Oprati savest lako

Putuj srećo

I budi dovoljno daleko

Kad voda počne da plavi

Spašenih biti neće

U ovoj poplavi

TEMA CLASSICA

Pustite me sada, želim u tišinu

Tamo duša sanja najtoplije snove

Kada sivi dani i nevolje minu

Rodiće se neke srećne pesme nove

Ne pitajte zašto sada samo ćutim

U daljinu nekud pogled zašto bludi

Novo vreme srećno u grudima slutim

Ne dam zato nikom da me iz sna budi

Noć odsanja zoru u smiraju svome

O proleću sanja zima hladna duga

Rodiće se svetlost i u srcu mome

Pred suncem u duši okopniće tuga

Nove srećne pesme moći ću da pevam

Pustite me zato da na miru snevam

HANA U POLJU MAKA

Kad se Hana zaljubi

Ona zaspi na goloj zemlji

A jutro je probudi

U polju maka

Cvetovi crveni

Cvetaju joj na haljini

Kad se Hana zaljubi

Na svim se meridijanima

Oseti podrhtavanje tla

Od njenog koraka

Vulkani u morima posustanu

I korali oko njih pletu

Najlepše vence

Jata riba roje se u njenim očima

Kada se Hana zaljubi

Noći otople

Na nebu blistaju srebrne zvezde

Ubere najlepše

Pa  ti oči i lice zakiti njima

Mesec kao čun

Plovi kroz sazvežđa

I sve izgleda nekako svečano

Kada Hana ljubi

Praznici razviju svoje zastave

I himne se pevaju

A prazne sobe

Ispune se zvukom

Najlepše melodije

Noge plešu i plešu

Kada Hana ljubi

Ona ispod pepela

Pronađe tvoje lice

I osmehuje se dugo i toplo

Toliko toplo

Da otopi lednike u borama što spavaju

Kada ona ljubi

Reke postanu zlatonosne

Pa tragači za zlatom

Radosno spiraju pesak

Kada Hana voli

Sviće na Istoku

Jedna divlja radost

I vrati ti sećanje

Na taj crveni cvet

Iz polja maka

Što ga u grudima nosiš...