Posle noćne smene – Vesna Zazić

Posle noćne smene

Dok te jutarnja magla obavija,

ne žuri u toplinu stana...

Moje se telo uz tvoje privija,

tu sam...nevidljiva i nezvana.

Slušaj vetar jutros što ječi,

jer ja ne umem da sviram....

Kroz fijuk ti govorim reči,

koje za tebe pažljivo biram....

Pogledaj u prvi zrak nove zore,

kroz oblake ti se smešim....

Prešla noćas doline i gore,

da ti se javim ,pa neka i grešim.

Kapi rose ne otresaj sa grudi,

uz tebe sam naslonila glavu...

Ne treba da me vide drugi ljudi,

ti oseti....zamrsi kosu plavu.

Vesna Zazić

Pročitajte još