Predstavljamo - Igor Rems

 Igor Rems, pesnik i slikar, rođen u Baru (Jugoslavija).

Objavio sledeće poetske knjige:

Na Vratima Carstva Nebeskog,1996

Divlja Reka,1996

Gradovi,1998

Hodočašća,1999,2004

Wallfahrten,2005

Slep od Svetlosti,2007

U Vatri Spavaju Boje,2008

Tajna Etruske Tišine,2009

Žena Koje Nema,2011

O Poeziji i NJenom Smislu, 2012

My Painter,2013

Vodeni Krug, 2016

Bilder eines Dichters / Slike  pesnika, 2018

 Ulje od oleandra, 2020

Dobitnik je književnih nagrada:

Povelja Rastko Petrović, 2000, Beograd

Naji Naaman, međunarodna književna nagrada, 2003, Liban

Kočićevo Pero, 2006, Banja Luka

Povelja Karađorđević, 2006, Beograd

Irin Pirin,Sveslovenska nagrada, 2009, Bugarska

Menzionati Straodinari, međunarodna književna nagrada NOSSIDE-2010, Ređo Kalabrija, Italija

Hermes, međunarodna književna nagrada, 2011, Larisa, Grčka

Konstantinove vizije,2013, druga nagrada za kratku priču, Niš

Vidovdanaska Povelja, 2017, Podgorica

Objavljen u mnogim stranim i našim antologijama, almanasima i zbornocima kao i u mnogim stranim i našim kljiževnim novinama, listovima i časopisima

Prevođen na nemački, engleski, poljski, makedonski, bugarski, grčki, italijanski, rumunski, ukrajinski, lužičkosrpski, španski, turski i francuski.

Učesnik: Smederevske Pesničke Jeseni (Smederevo), Prolećni susreti (Hilden, Nemačka), Međunarodni Poetski Festival (Alikante, Španija), NOSSIDE (Ređo di Kalabrija, Italija), Dani Literature (Akjaka, Turska), Struške Večeri Poezije (Struga, Makedonija), Svetski Kongres Pesnika i Prvi Mediteranski Festival Poezije (Larisa, Grčka), Dani Literature (Berghajm, NJemačka), Festival dela Poezija Europea(Frankfurt), Međunarodni Festival Poezije Lužičkih Srba (Baucen)...

Član Udruženja Književnika Nemačke, Srbije, Crne Gore i član Ukrajinske Akademije Međunarodnog Književnog Stvaralaštva i Umetnosti

Imao više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

www.igorrems.wordpress.com

OSTRVO NA SLICI

Nepodnošljivi ožiljak Slobode

To ostrvo

Na horizontu

Ko će mu pokloniti Reč

Njeno proticanje

neizgovoreno

U kojem su naša imena naga

Kao device

Na pustoj obali

Nemi začetak sna

Preliva dušu

Kao pesak

Oštro kamenje

Koliko puteva

Koliko vetrova

Plivam

Zatvorenih očiju

OSTRVO

Koliko su ti duge noge

Ruke

Tvoje kameno srce

Zaslepljeno diše

U dahu ti jezik

Pun soli

Usidren

Vlagom tvoje ćutnje

Vreme se češlja

Tvojim  dlanovima

Od peska

I koja se to sena

Nadvila nad tvojom glavom

Oštra kao srpovi

Spremni za klanje

Krilata ptica

NJiše se u ogledalu

Tvoga lika

Nošena vetrom

Za tren

Zaiskri

Kao suza

SAMO PLAVO ZJAPI

Samo plavo zjapi

Kopam očima

Po toj slobodi

Sa bisernim minđušama

U kojem Tvoj

Obris sjaji

Kao iz zakovanog sanduka

Osluškujem Reč

Držim se zubima

Za oslepeli zrak

Ušivena pod kožu

Mojih kapaka

Tonemo zajedno

Kroz savršeni krik

Peščanog sata

IMA JEDNO MESTO

Ima jedno mesto

Gde porađa se dah

Mirisima

Titravog lišća

Kada se spustim

Koleno niže

Iz mene izroni

Vodena riba

Tananih vilica

Okata

Kao jedro na pučini

Glas se zatvori

U senku

A ključnjača procveta

Dlanom suncokreta

Jedna Reč

U visini najdebljeg drveta

Drhti obešena

Jezikom meseca

Još izgovaraju njeno ime

U listu trepavice

JUTROS JE NEBO LITURGIJA

Jutros je Nebo liturgija

U njemu ukopano hiljade sveća

Mogu li naša tela

Da prime toliko svetlosti

Ruzmarin iz susedne bašte

Miluje Tvoje osmehe

Govorim Ti o ljubavi

U Tebi bubnjevi

Suši se zrelo voće

Rumenilom Tvojih usana

Malena barka

Gazi zelenim poljem

U daljini

Nazire se ostrvo

Naše ostrvo

Na kom Tvoja noga

Nikada kročiti neće

U karantinu, Novi, april, Godine Gospodnje, 2020/7527