Pusti me – Nada Matović

Pusti me

Pusti me da

u snovima spavam u moru

da sačekam zoru i ako nit je more more,

niti je zora zora je,

pusti me da grlim drvo što ne zna da ćuti,

pusti da da čovjeku sve ispuni se

pa barem i ono što ni slutnja ne zna da nasluti.

Pusti me da ja budem baš ja,

a ne neka sjenka što ni sebe ne prepoznaje

niti za sebe zna.

A ja ćekaću tu zoru,

posle koje ponoći nema.

Nada Matović

Pročitajte još