Snovi i ogledalo - Vesna Zazić

Snovi i ogledalo

Opet sam noćas sanjala rime ,
osećaje koje ne umem da opišem,
čuda kojima ne znam ime,
za kojima sad budna uzdišem.

Te su mi reči bile potrebne,
godinama ih posvuda tražim,
njima da ti kažem misli posebne,
kroz glas da sebe osnažim.

Nekako da ti bude uvek jasno,
da živiš u svakom delu svesti,
ma kad da izustim neće biti kasno,
da vidim kud će nas rečeno odvesti.

Pusti me još malo da sanjam
jer ja po snovima rime jurim,
odraz svoj tebi poklanjam,
da živim sanjano ne žurim.

Znaš,ti su snovi pošli iz duše,
dok su mi usne hladne i neme,
ne bojim se da će da uguše,
mrvu stvarnoga preko uspomene.

Sve što nam se nije dalo
što je bolelo kao rana živa,
sve je to sada veliko ogledalo,
sa zakopanim tako uvek biva.

Vesna Zazić