Strela – Borče Panov

Strela

dugo već živim

sa strelom koja putovala je danju a pogodila me u noći

i pitam se

koliko vremena i daljina još treba da prođeš

da bi me pronašla

i kao strelu od luka svog odapela, o smrti,

dugo već

jedna noć u meni te čeka

da tu strelu iščupaš

koja korene u meni je pustila

i krošnju raskošnu raširila

sa jednom pticom selicom

koja sleće joj u grane glasnih žica

i peva mi da proleće već je,

da proleće već je...

Borče Panov

Pročitajte još