Tebi moja rođena – Natalija Novaković

 Tebi moja rođena

Ja sanjam otvorenih očiju,

o zemlji jednoj,

na jednom brdovitom

komadu planete,

gde počinju moji snovi,

još kad bejah dete.

O zemlji punoj

borovih i javorovih šuma

u kojoj ne bejaše puta,

do prašnjavog kolskog druma,

prostrane rascvetane livade,

mirtom odišu,

I u svom bogatstvu boja,

na ljubav mirišu.

Potoci bistri,

vodopadi nikad sneni,

kao blistava svita,

bogata vodom

rečna korita.

Zrela polja pšenice i raži

kosaca traži,

da u drvene ambare

zrna hleba odloži.

Mnoge te tudjinske noge gaziše,

krvlju dece tvoje

zemlju ti natopiše.

Podigni sada svoj glas,

uspravi svoj viti stas,

i ne daj da robom budeš,

I za tudji vagan mreš.

Nebo nad tobom

Kao ogroman zreo žir

nudi ti u svom beskraju

večni mir.

Natalija Novaković

______________

foto: www.in4s