Testament - Srđan Leković

Testament

Ostavljam ti pticu,
kavez nosim sa sobom,
vetrenjače Dona Kihota
i Sizifov kamen.
Ostavljam ti barikade,
ispisane i neizrečene reči,
čokolade,
gorčinu života kada treba da ih otvoriš.
Ostaviću ti i nebo,
da nađeš svoju dugu.
Ja svoju nosim,
baš kao i tugu,
da je slučajno ne zaturiš.
Žmuriš danas ti!
Ja više oči ne mogu da otvorim.
Žmurke su oduvek bile za nas,decu.

Pod saksijom ti je ključ.
Taj,od moje duše,
da zlo ne čuje.
U fioci držim pesmaricu,
ako pesme presahnu
i pisma u kartonskoj kutiji od cipela.
Ostavljam ti i čarobnu frulu,sećanja,
pa zasviraj kada nagrne mećava
ili vremena postanu smešna.
Jedno srce,
jedan vetar i ružičnjak
kojeg orezivaše ruka ova grešna.
I nalivpero što ti se raduje,
zemlju koja gladuje,
pa i onaj perjani jastuk,
da mirno spavaš na krovu.

I... ne brini.
Zvezde ću popaliti nešto kasnije.
Znaš da nas zovu.

Srđan Leković

( "Reč i tišina" ) - 2017.