„Trebaju da plaču majke koje rađaju izdajnike i pogani ljudske, a ne ja.”

„Trebaju da plaču majke koje rađaju izdajnike i pogani ljudske, a ne ja.” - govor Ivane Tomović Petrović sa sahrane njenog sina Petra II Petrovića Njegoša.

„Braćo NJeguši, sokolovi crnogorski, nije vam to lijepo što činite, što plačete i kukate za mojim sinom, a vašim vladikom. Nijesam ga rodila niti za plakanje niti za kukanje, već sam ga rodila o dobru imena našeg i srpskog. Prestanite sa plačem, jer ja, njegova majka, plač ne mogu slušati. Ja sam bila i danas sam najsrećnija majka kad mi je Bog darivao tebe, moj vazda najljepši sine. Bio si mi ti, sine, najljepši među najljepšima, ne samo tijelom nego i dušom. Za vaistinu božju, ja, tvoja majka, za tobom neću nikad zaplakati, jer kad bih to činila, ja ne bi bila tvoja prava majka. Trebaju da plaču majke koje rađaju izdajnike i pogani ljudske, a ne ja. Prosta ti, sine, materinska rana, prosto ti materinsko mlijeko. Slava Bogu koji te tako mladog i lijepog uzeo. Bar će on, najdraži sine moj, imati od tebe što da vidi.”