U čemeru htijenja – Mirjana Barać

U čemeru htijenja

Pođimo aprilom,

Po zaleđu sreće

Otvorimo vrata umornih htijenja

Pa da jednom prođe

To što biti neće

I otmimo glasje

Tuđih violina,

Iscrtajmo dugu

Najtamnijoj tami

Kad zajeca pjesma

Starog Ciganina,

Nek zapljusnu zvuci

Duši što ih mami.

Porosimo rosu

Zastor nek' se spusti

Jedan dugi pljesak

Prkosu, ponosu

Zaspimo k'o lišće prosuto po putu,

U starom i trošnom

Požutjelom kaputu.

Nek' život ne ište

( I mi ćemo stati )

Ono što mu nismo

Bili spremni dati...

Mirjana Barać

Pročitajte još