Ulazak - Violeta Božović

Ulazak

U vrtu izgubljenog grada

Stražare kameni stražari

Na večnoj kapiji vremena

Vreme ispisujući.

Dočekuju me ptice

Moja ljubavi

Ptice koje su doletele iz pustinje

Da ih nahranim

Jer njihov glas

 su žedni izvori onemeli

I njihovo krilo je ranjeno

Na moje je srce

Se odvažilo  sleteti.

O moj Habibi.

Taj dom je duša tvoja

Koja me pronašla samu u pustinji.

Moj dom je tvoj udah

Gde sam se sakrila

Da uđem ti u srce

Iz kojeg ne umem izaći.

Drevni čuvari nebeskog grada

 me pozdravljaju.

Njihov je nalog da uđem u hram

I raspuštene kose

Na raskršću vekova

Sjaj svoje radosti

Kroz molitvu datu Bogu

Kraj knjige naučim

 tebi pokloniti.

Evo me. U belim haljinama

 pesmom ka tebi

U suncu viorim.

Dolaziš kao ponosna

Nasmešena noć

Da sa mnom nebo uspeš

Zvezdama u

 ljubav pretvoriti.

Stražari kapija su upravo za nas

Vrata Hrama otvorili.

Čekaju

ULAZAK.

HABIBI

Ne smem se usuditi...

Violeta Božović