Usamljena ruža - Mirjana Svetozarevic

Usamljena ruža 

Za sva ona ostrva

Što sam ih izgubila u magli

I do kojih nikada nećemo stići

Za sve zaboravljene osećaje

Koji su mi ostali na tim ostrvima

Za veliko more

Pred kojim uvek osetim

Trošnost naših malih i velikih života

Za veliku Pesmu

Što je još nisam iz sebe napisala

Ja uvek - za sebe odaberem

Najlepšu crvenu ružu

Onda kada ona bude u punom cvatu

I kada mi raskošno zamiriše

Odaberem i sačuvam taj miris

Da bih umela da ga osetim

I onda

Kada crvena ruža prestane da miriše

I kada ti izbrišeš sve reči ljubavi

I sve crvene ruže koje si za mene crtao

Ali - moja ruža ostane

I u meni zamiriše

Zamiriše i pred velikim morem

I pred izgubljenim ostrvima

I u Pesmi što je pred sobom osećam

U sebi kad god to poželim osetim

Taj miris

I lepotu jedne crvene ruže

Koju sam za sebe odabrala

I ceo moj svet liči

Na usamljenu crvenu ružu

Onda kada je raskošno mirisala

Medju svim drugim ostrvima

I kada je u svetu

U kome više nema crvenih ruža

Ona bila najlepša

Mirjana Svetozarevic