Vreme čuda, slepa kuća, oskudica - Veselin Mišnić

Vreme čuda, slepa kuća, oskudica

U detinjstvu je vreme čuda

bilo legitimna pojava.

Od magije iz snova moglo se rasti do nebesa.

Sećam se kako smo se u smiraj noći

bajkama opijali

i podanički se klanjali snazi moćnih čarobnjaka.

Bili začarani i odrastali

u kutijama od papira

u dvorcima od kristala 

u zamkovima od stakla i mesečine.

Živeli smo oskudno kako i priliči.

Sve krpe na nama bile su od srme i suvog zlata.

Po potrebi smo skrivali potajne snove

u svet vodomara i vilenjaka.

Zle veštice su bile tu u komšiluku.

Jednog mladića koji je poročno

u nekakav greh ogrezao

pretvorile su u zeca koji je prestravljen

od lovaca i zverinja

pobegao u šumu.

Drugog dečaka koji je praćkom lovio sve što leti

posule su prahom od kojeg bridi koža

i dlake rastu u očima.

Ni tada se nije prizvao pameti.

Pomalo srdito 

preobrazile su tog ugursuza

u okamenjenog gavrana

ili stenu pokraj puta

koja po potrebi ume da leti.

Prizivali smo u dokolici nevidljiva bića

sa onoga sveta.

Bezimena kao sve što se rađalo iz straha.

Onako iz potaje i daleko od urokljivih očiju

od besmrtnika smo bezobrazno krali

predsmrtne otkucaje života.

Čuvali ih potom za vremena

koja će jednom i nama u pohode doći.

I nije sramota od straha zanemeti.

Ostaviti prošlo da u prošlome zanoveta.

Premalo je tajni sakriveno od prolaznosti.

Zbrajali smo znanja u večnu knjigu života.

Pamtili sve što se moralo zaboraviti.

Zaboravljali imendane

i kako nam se potomci zovu.

Pouke su znale da nas raspamete.

U pustinji sunce ne leči vrelinu.

Otišli smo žedni sa svakog izvora

podvijenog repa kao u hijene.

Grabili ka središtu nedođije

gde je grobno mesto moćno utočište.

Što mladost previdi zrelo doba sniva.

(Ove uspomene iz detinjstva

glođu kosti trošne jave.)

Greh je u obmani besmrtne magije.

Treba i to reći uspomene trunu.

Nema više tajni da hrane svanuća.

Grimizni smiraji odavno planduju.

U toru je zmija podojila brezu.

Gde slepac tavori i kuća je slepa.

Ništa nije moćnije od snova.

Krug počinje tamo gde se i zatvara.

Magije će biti dok bude života.

Veselin Mišnić