19.12.2019.
Poezija

Za duše dve - Sandra Aleksić

Za duše dve

 

 

Znam da ste dušom jedno

Znam ono što ti ne priznaješ

Da je voliš više od svega

Jer ti je svetlost zvezdana.

Ja se moram povući

Da sačuvam ovo malo ponosa

Ako nisam tebi izvor

Ne želim biti ni samo rosa.

Suviše slučajnosti govori

O vašoj vezanosti, ljubavi

Zato ja smerno odlazim

U tamu da me ni tama ne vidi

Tamo gde su senke odrazi

Nečega što bili su porazi.

Lepo je i toplo u samoći

Kad snaga se rađa iz nemoći

Kad znaš da si sama i kao takva

Moraš biti otporna i jaka

Za nove dane okupane

Suncem ili kišima, svejedno,

Jer zakoračićeš u jutro ledeno...

Zaboleće sećanje na tebe

Kada istim putem krenem

I dok srećem iste ljude

A oni se mom bledilu čude

I podočnjacima tamnim...

Putujte sretno, putujte daleko

Ja ću tek koracima malim.

 

Sandra Aleksić