Zalazak - Branko M. Jovanović

Zalazak

„ O more, pred tobom stojim nem.“

Ovako je napisao pismeni rad sin mog druga na temu: „Veliki letnji raspust.“ Dobio je jedinicu. I danas se pitam, zašto?

Obožavam more. U dolasku, kad ga ugledam pomislim: „Ma dovoljno mi je.“ A onda kreće. Sunce, pučina, zvuk talasa, graja dece. Popci, cvrčci, zrikavci, šta god da su, pesma. Kamen, masline, jara. Mirisi. A tek jutro. Ustanem pre svitanja, naseckam pršut, sir, svežu papriku i svakako lozu. Dok sviće, izlaze brige, punim se lepotom, svežinom. Dopunjavam baterije, koje se još od prošlog mora nisu ispraznile.

Polako se bude ostali. Nema sata, može kad ko hoće.

U Dobroti smo, u Boki Kotorskoj. Jeste kraljica Jadrana. U brdu smo. Iz stana pogled na celu Boku. Zadovoljni smeštajem odlazimo na plažu. Uživanje. Sa kumovima smo i svako sa jedinicom u majke i tajke. Ne zna se ko je srećniji.

Polupečeni i gladni se u kasnim popodnevnim satima vraćamo u stan. Smažemo kinesku piletinu. Siti, crvene i nabubrele kože, kum i ja sedamo na terasu. Pivo razgaljuje. Hladimo se flašama. Cela Boka puca pred očima. Poče sunce da zalazi baš tamo kud gledamo. Prestadosmo da pričamo. Okupa se Boka bojama. Jes’  crvena ali i nije. Nešto nestvarno. Odbija se od vode i kamena. Brda sijaju. A tek voda! Nestvarna tišina. U mojoj glavi. Inače okolo i nije. Odlutao sam negde. U ranu mladost, u detinjstvo, nisam svestan gde i kako. Seta me neka uhvati. Lepa, nije ružna. Sve mi je nešto tužno, a lepo. Posle smo konstatovali koliko dugo smo bili zaneseni. Al’ isto.

Prolaze dani. Kum i ja obavezno pre zalaska odlazimo sa plaže. Hladno pivo, terasa, Boka i zalazak. Ubacili smo i muziku. Tiho. Taman da se opustimo dunu vetar i odnese nam peškire. Padoše na terasu ispod nas. Ma sutra ćemo.

Ujutru, u priči sa gazdom stana, saznamo da ispod nas živi matori namćor, Jevrej, usamljenik koga skoro niko ne voli, a ni on ostale. Razveden, bivša žena pokojna, ćerke u Izraelu. Po gazdi, teško da će da nam vratiti peškire.

Evo izazova. Ja sam društven, a kum u hodu sklapa prijateljstva. Siđemo sprat niže. Vrata otvara visok, mršav, sedamdesetogodišnjak, sed, prav kao strela, markantan, nekako dostojanstven. Reč po reč, eto ti nas u njegovoj dnevnoj sobi prepunoj knjiga. Kao da smo ušli u biblioteku. Zapričasmo se. Pozva on i naše supruge da ih upozna. One došle, mi otišli. Posle su nas udavile: „kakav lik“, „kakav gospodin“, „ kakav intelektualac“ itd. Sutra su mu skuvale ručak. Nas je pozvao na piće. Pokazao nam je zbirku kaseta pesama na hebrejskom, starih oko dve hiljade godina. Primetismo da, što se tiče instrumentala, neke naše pesme jako liče. Divota od muzike. Dade nam da slušamo na našem kasetašu. Slušamo i uživamo u zalasku. Kad, neki komšija napanji kasetu sa guslama. Jes’ da ja volim gusle, ali sad se slušaju jevrejske pesme. Posle dovoljno piva tresla se Dobrota od ove mešavine.

Prošlo je letovanje kao tren. Kao i uvek lepo, ali je ovog puta začinjeno zalaskom sunca. Osta neka seta, urezana. Pozdravismo se sa komšijom i razmenismo brojeve telefona. Dugo je bio u našoj priči.

Prođe od mora neka tri meseca. Kumovi su kod nas i pričaju. Komšija iz Dobrote im se javio i našli su se kod nas u Novom Sadu. Pošto su oboje advokati, obratio im se zbog podele imovine na ćerke. Bilo je tu još nešto.

On je bio đak novosadske gimnazije. U školi je bio ludo zaljubljen u jednu devojku iz razreda. Nije smogao snage da joj kaže, nego je pred maturu na papiriću napisao: „ Volim te“. Ona pročita i odmahne glavom. To je za njega bio početak i kraj. Odselio se i započeo nekakav život, s njom u srcu. Da li je ona znala da ju je poneo sa sobom?

Momenat pedeset godina mature ga natera da dođe. Ona se nije pojavila. Skupio je snagu i pozvao je telefonom. Ona mu je na: „Dobar dan, da li je to stan...“, rekla: „Šta hoćeš, matora sam i ružna?“.

Kazao je našim kumovima da mu je pozlilo, mal’ umro nije.

E onda ti se oni lepo nađu i venčaju.

Pedeset godina!

Koliko li je, i kako, zalazaka sunca izdržao?

Ali eto, isplatilo se „Volim te!“.

Došlo i meni da napišem moru.

Branko M. Jovanović