Zauvek petkom – Vladimir Vuković

Zauvek petkom

Mučno slabom:

biti neutronska zvezda u težini tame,

petkom, uvek petkom, pod dugom činovničkom kišom.

Biti jesen, kad jesen već jesi, biti bez žala,

petkom, uvek petkom, leteti ka staračkom lišću

pa reći:

Kolaps moje supernove protiv tvoje tajne,

petkom, zauvek petkom, kad ne možeš da se otmeš

i pevaš kao da grešiš

„zelenu granu s tugom žuta voća”.

Vladimir Vuković

(Iz ciklusa „Uzalud što u meni zastavu razvilo nije”)

Pročitajte još