Zora puca - Gorica Doderović

Zora puca

Zora puca od pogleda
a ja skidam sve tesne haljine
i rosom umivam lice.
Na obraze stavljam rumenilo
u kosu cvet.
Koračam brzo
i bosim nogama
gazim gorčinu.
U tabanima žar
onaj isti koji me miluje
po snazi dok sam sama.
Penjem se na najviši vrh planine.
i vrištim, toliko glasno
da oteram svo ništavilo i beznađe.
Bacam kamen
da razbijem sve zaleđene reke.
Čujem glas koji govori:
,,Ne tuguj ruža ti u ruci još uvek miriše,,

Opet sam devojčica.
Smirujem drhtavu usnu
i podižem glavu.
Pratim trag mirisa.
Na livadi sam
gde je svet.
Sve što je nedostajalo
sad je na dohvat ruke.
Milujem breg
onaj što me traži
da se izgubim na njemu.

Budim se .
Ulazim u pesmu.
Polako prošetam stihovima
i pevam sreći skrivenoj u nekom uglu
koja čeka trenutak da se pojavi.

Gorica Doderović