Đinđuva od stakla – Tijana Iloski

Đinđuva od stakla

Izmislili su me.

Utočiste da budem.

U staklenoj kugli.

U dečijoj igrački koja stoji na polici,

Dosada ili tuga kad nagrnu

Protresu.

Zvezdice se uskomešaju,

bude lepo

par trenutaka.

Onda zaborave.

Izmislili su me.

Želja da budem.

U svetu bajki,

gde ne postoje bića koja ispunjavaju želje.

Sećanja koja imam

Nisu moja.

Od pamtiveka ih nosim u sebi

Pričam o njima da potvrdim sebe.

Ali znam i dalje

Da su me izmislili.

Ni ime mi nisu dali kako treba.

U svim svetovima se odazivam na šapat,

ne na povik.

A raznih šapata ima.

I raznih svetova ima.

Ne znam u kojem stvarno postojim.

Jer su me izmislili.

Tijana Iloski

Pročitajte još